Klub Privrednih Novinara

Klub Privrednih Novinara
Klub Privrednih Novinara

Држава планира наставак подстицаја у сектору биогаса

biogas.jpg


Национални акциони план за обновљиве изворе енергије Србије предвиђа да је до 2020. године потребно изградити 30 мегавата капацитета за производњу струје из биогаса, како би се остварио циљ од 27% производње из ОИЕ.

Током прошле године инвеститори су били активни у овом сектору, па је тако изграђено шест нових комбинованих постројења (за производњу топлотне и електричне енергије), уз помоћ субвенција из Глобалног фонда за заштиту животне средине УН. Нјихова укупна вредност је 22,6 мил ЕУР, а њиховом изградњом Србија је добила 6,32 мегавата електричне енергије кроз коришћење биогаса.

Док држава најављује наставак подстицаја у сектору биогаса, произвођачи траже да мере буду још интензивније и диверсификованије.

Подстицајне откупне цене до краја 2018.

Помоћник министра рударства и енергетике Милош Бањац сматра да је план за градњу 30 МW капацитета до 2020. године реално остварив, али истиче да је то и даље занемарљив проценат производње, јер је укупно инсталисана снага Електропривреде Србије (ЕПС) 6.300 мегавата. Због тога је јасно да је Србији потребно да премаши ову "минималну норму".

Држава је зато направила модел којим подстиче производњу биогаса кроз фид ин тарифе, према којима произвођачи електричне енергије из биогаса 12 година имају право на подстицајне откупне цене. У јуну 2016. године новом уредбом о подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора, фид-ин тарифе за биогас повећане су за 30%, па је откупна цена од 12 до 15 евроценти по киловат-часу сада порасла на 15 до 18.

- Прошлогодишњим усвајањем пакета уредби подстакли смо коришћење биогаса за производњу електричне енергије и створили још квалитетнији правни оквир, односно пружили већу сигурност инвеститорима који су заинтересовани за улагање у овој области – објашњава Милош Бањац, уз подсећање да је то довело до изградње шест нових комбинованих постројења у Србији.

Ове мере важиће до краја 2018. године и на време треба размишљати о следећим, закључено је на конференцији посвећеној развоју и утицају мера на одрживи развој биогас сектора у Србији, одржаној 1. марта 2017. године у Београду, у организацији српског Биогас удружења, Министарства рударства и енергетике Републике Србије и програма српско-немачке развојне сарадње коју имплементира ГИЗ - Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији.

Будућност биогас сектора у удруживању и дугорочним уговорима

Драган Зукић из Асоцијације Биогас подсећа да, насупрот Србији, у Хрватској има 30 фарми које користе биогас за производњу енергије, а у Мађарској чак неколико стотина. Он сматра да је будућност развоја ове области у удруживању и дугорочним уговорима о производњи.

- Стајско ђубриво је еколошки најопасније и тренутно не постоји решење боље од производње биогаса да истовремено добијете и бенефите, јер - када се прича о екологији увек се мисли да је то некакав трошак. Када је реч о самој технологији, причамо о капиталним улагањима - од милион до више милиона евра. Мислим да није тешко да пољопривредна газдинства уђу у тај процес, а оно што је за њих занимљиво је да држава врло ревносно плаћа на месечном нивоу – наводи Зукић.

У Министарству рударства и енергетике кажу за еКапију да је у Србији до сада изграђено укупно девет постројења на биогас укупног капацитета око 10МW (електрична и топлотна енергија). У плану је наставак државних подстицаја у сектору биогаса, али од наших саговорника, нажалост, нисмо успели да добијемо конкретнији одговор о планираним мерама.

Ипак, произвођачи су мишљења да досадашњи подстицаји нису довољни, посебно ако се има у виду еколошки значај овако произведене енергије. Они наводе да је потребна диверсификација подстицајних мера и укључивање топлотне енергије у фид-ин тарифе.

- Потребно је даље повећање фид-ин тарифа, али пошто тренутно није реално очекивати њихов значајан раст можемо радити на побољшању већ постојеће уредбе - на пример, укидањем ограничења које прописује коришћење максимално 40% кукурузне силаже у постројењима за производњу биогаса. Такође би требало стимулисати коришћење нових технологија и производњу топлотне енергије, а потребно је и подстаћи пољопривреднике да стајњак који настаје на фармама одлажу биоелектранама, можда тако што ће им бити плаћен транспорт – истиче Данко Вуковић, председник Управног одбора Удружења Биогас Србија.

Франц Хофман из немачког Биогас удружења наводи да је за ефикаснију и економски исплативију производњу биогаса веома значајно да се сировина користи на локацији на којој се производи, односно да се избегну високи трошкови превоза, а када је реч о регулативи, сматра да би требало размислити и о укључивању биогаса у Закон о гасу.

- Домаћи фармери показују велико интересовање за нове технологије које као организација промовишемо и надамо се да ћемо у годинама пред нама имати прилику да са њима разговарамо о бољитку који им биогас доноси - каже Милица Вукадиновић, руководилац компоненте Развој пројеката у оквиру српско-немачког развојног програма Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији.

фото: Патрик Јецх/схуттерстоцк.цом
Потенцијал и у топлотној енергији

Помоћник министра рударства и енергетике Милош Бањац објашњава да је тренутно највиша цена за прозводњу електричне енергије из биогаса, али је истовремено технологија те производње и најкомплекснија - што је оправдање за високи износ.

- Жеља Министарства енергетике је да се биомаса све више користи за енергетске сврхе, поготово стајњак и већ постојеће загађујуће материје, које се иначе депонују и праве проблем Србији и у еколошком смислу. Распадом биомасе ствара се угљендиоксид, без обзира на то да ли се она користи или не. Значи, користи су вишеструке, али је то и даље доста скуп начин производње електричне и топлотне енергије, те су подстицаји неопходни - слаже се Бањац.

Према његовим речима, производња енергије из биогаса је доста комплексна и из разлога што мора да буде обезбеђено стабилно снабдевање сировином, а наводи и податак да се размишља и о могућности да се мање топлане, око којих постоји довољно шумске биомасе, реконструишу и да уместо класичних извора пређу на коришћење шумске биомасе. За то већ постоји пет пријављених топлана - у Новој Вароши, Новом Пазару, Пријепољу, Малом Зворнику и Бечеју.

Више од 9.000 биогас постројења у Немачкој

На конференцији о развоју биогас сектора истакнута је и чињеница да Немачка има најдужу традицију у овој области.

- Ова земља предњачи у области биогаса и у Немачкој постоји више од 9.000 биогас постројења са више од 4.500 МW укупне инсталисане снаге. Поређења ради, у Србији су до 2013. године у функцији постојала само три пољопривредна биогас постројења – истакла је Милица Вукадиновић.

Она је закључила да се коришћењем електричне енергије из обновљивих извора Србија приближава еколошким стандардима Европске уније, остварује повећање прихода на локалном нивоу, а газдинства добијају енергетску независност, што може имати велику улогу у пословању и планирању.