Klub Privrednih Novinara

Klub Privrednih Novinara
Klub Privrednih Novinara

Бизнис и креативне даме Србије 2011.

bizdame.jpg

Бизнис и креативне даме Србије

Клуб привредних новинара под покровитељством председнице парламента, Славице Ђукић Дејановић, јуче је, у Скупштини Србије, доделио годишње награде у оквиру пројекта „Успешне жене Србије“.
У раду жирија учествовало је 11 новинара и уредника водећих редакција .
Вођени идејом да је сваки корак који утиче на афирмацију женског предузетништва позитиван корак напред у побољшању положаја жена, чланови жирија Клуба привредних новинара су И ове године наградили даме које се успехом, креативношћу И иновативношћу истичу као лидерке у својим областима пословања.

Златна плакета за Бизнис даму године- Индира Петровић, Тетра Пак
Овог пута награду „Бизнис дама године“ добила је директорка фабрике Тетра пак у Горњем Милановцу Индира Петровић.
Индира Петровић  по образовању је професорка немачког језика. Своју професионалну каријеру у привреди започела је у конфекцији Рудник у Горњем Милановцу. Индира Петровић налази на челу фабрике Тетра Пак у Горњем Милановцу од јуна 2007. године. За безмало пет година, госпођа Петровић је руководећи се примерима, и уз добар осећај за организацију и постављање приоритета успела да унапреди пословање фабрике и изгради репутацију особе у којој сви запослени виде ослонац и подршку како у тренуцима када је потребно доносити одлуке под притиском тако и приликом обављања свакодневних активности. У самој фабрици она је одговорна за ланац набавке и снабдевање клијената у свих 50 земаља сиром света као и управљање фабриком на путу сталног унапређивања резултата. И поред великих пословних резултата Индира Петровић  и даље  улаже у  лично усавршавање и развој менаџерских способности.
Фабрика у Горњем Милановцу производи и извози амбалажу у више од 50 земаља широм света, тако да је 70% производње намењено извозу, што је сврстава у првих десет извозника у Србији.Као таква фабрика у Горњем Милановцу проглашена је за најбољу у оквиру Тетра Пак групе, док је Јапански Институт за увођење тоталног квалитета наградио  ”Специјалном наградом” за конзистентну примену система за унапређење производње као једина у оквиру Тетра Пак групе у Европи. Тренутно је фабрика на прагу добијања следећег нивоа ЈИПМ награде „Адвацед Специал Аwард“ и тиме це постати  трећа у свету са овом престижном наградом.
 У 2012. Години ће бити инвестирано преко 4 милиона ЕУР, што ће у 2013. повећати капацитете за 1/3, а и остварити технолошку опремљеност за нове производе које ће наша компанија лансирати у долазећем периоду. Планови госпође Индире Петровић, везани за  фабрику су да се настави са подршком домаћем тржишту и домаћим предузећима.
Директорка Тетра Пака истакла је да јој је задовољство што је добила награду за посао који ради са љубављу и захвалила се својој компанији, сарадницима и породици.


Плакета Бизнис Дама 2011. - Биљана Јовановић, Модна кућа ЛУНА

Плакету „Бизнис дама 2011.“ понела је власница и директорка модне куће ЛУНА, Биљана Јовановић из Пожаревца.
У свет предузетништва  госпођа Биљана Јовановић је закорачила пре 20 година. Као студенткиња београдског Факултета организационих наука почела је да се бави текстилом  помажући мајци 1990у Пожаревцу, да би после 20 година постала власница И директорека модне куће “Луна”, која данас блиста пуним сјајем-стално расте И осваја нова тржишта .Иза успеха модне куће Луна стоји  тим од 120 запослених,производни простор  од 3000 м2, франшиза на високом нивоу развоја, И ланац малопродајних објеката. Луна је  предузеће , које извози 40% својих производа и представља једну од водећих модних робних марки на тржиштима Словеније, Хрватске, БиХ, Македоније, Црне Горе, Норвешке И Аустралије…
Луна је  чланица кластера модне И одевне индустрије, FACTS, у оквиру кога ради на реализацији заједнички постављених задатака у циљу развоја текстилне индустрије Србије.
Мисија овог Бренда је да “помисао сваке успешне пословне жене на квалитетну гардеробу буде помисао на Луну”.
Као успешна И друштвено одговорна компанија, „Луна” је покровитељ многих културних институција и догађаја, организатор хуманитарних акција и донатор хуманитарних фондова.


Плакета Бизнис Дама 2011. – Милена Анђић, предузеће РИЧ

Добитница плакете је и Милена Анђић, власница предузећа РИЧ из Прокупља.
Милена  Анђић своје   образовање крунисала  Мастер дипломом економске дипломатије . Од 2011. чланица је Управног одбора и Скупштине Регионалне привредне коморе Ниш и заменица председнице Одбора за женско предузетништво РПК Ниш.
Приватно предузеце за промет роба и услуга на велико и мало „РИЧ“, којим од 2009. године руководи господјица Милена Анђић, је највеће трговачко предузеће у Топличком округу.

Мисија овог предузећа од оснивања до данас остала је задовољење потреба купаца. Продајну мрежу чини 38 малопродајних објеката, као и пословни простор са магацинским делом намењен велетрговини .
Милена Анђић и компанија РИЧ доо, добитници су  више значајних признања и награде.
Своје друштвено одговорно пословање и ангажовање Милена потврђује и током 2011. год, када је представљала РПК Ниш на интернационалним активностима у Чешкој републици, Руминији и Бугарској.
Почетком овог месеца, као успешна и призната млада предузетница, позвана је да као један од главних говорника учествује у раду интернационалне конференције  iGen3Live у Лондону и Лестеру.
Због свих наведених успеха и оним који се тек налазе пред овом младом предузетницом, она је с пуним правом заслужила признање Бизнис даме за 2011.



Плакета Бизнис Дама 2011. – Др Милица Лазовић, Институт за рехабилитацију Београд
Бизнис дама у области бањског, здравственог, wеллнесс И СПА Туризма је проф. др  Милица Лазовић, редовна професорка за предмет Физикална медицина и рехабилитација Медицинског факултета у Нишу, директорка Института за рехабилитацију у Београду, професорка на Универзитету Уједињених нација за мир и развој,  председница управног одбора удружења рехабилитационих центара Србије….
Вођен чврстом руком ове свестране и успешне даме Институт за рехабилитацију у Београду постао је значајна здравствена и едукативна институција не само у Србији већ и у овом делу Европе.
Децембра месеца 2009. године Институт постаје сертификовани тренинг центар Европске Уније за физикалну и рехабилитациону медицину и наставна база Медицинског факултета у Београду и Нишу и високих струковниох школа за физикалну медицину и рехабилитацију. Као директорка ове институције, др Лазовић је урадила стратегију развоја Института за рехабилитацију и свих организационих целина и комплетну реконструкцију амбулантно-поликлиничке службе за физикалну медицину и рехабилитацију.   Урађена је и комплетна реконструкција базена у Стационару 2. У току је изградња  купатила и израда ЕНЕРГАНЕ где ће се за загревање техничке воде и додатно грејање  користити термоминерална вода.
Др Лазовић успела је да поврати   сјај и организационом делу ВРМАЦ у Прчњу; урадјена је санација свих дугова који су направљени до пре доласка др Лазовић на место директора, након чега је .омогућена санација Врмца и враћање на тржиште. У току је реализација уговора са Институтом у Москви за рехабилитацију деце са респираторним проблемима.
Др Лазовић интензивно се бави научно-итстраживачким радом . Организаторка је око 60 различитих скупова у оквиру СЛД-а. Добитница је бројних домаћих и међународних награда и признања.


Плакета Бизнис Дама 2011. – Мр Ружица Ђурђевић, Интермеханика Смедерево

Плакетом је овенчана И мр Ружица Дурдејивић, власница предузећа Интер механика из Смедерева, која ангажована и у раду  Регионалне привредне коморе Пожаревац као потпредседница , а у комори је  задужена и за Одбор за женско предузетништво.
Предузеће ИНТЕР – МЕХАНИКА д.о.о. Смедерево основано је 2002. године. Основа идеја пословања овог успешног предузећа је: „ Радимо се идејом да трајање омогућује посебност, бавимо  се нечим што не ради нико или само мали број људи”.  
ИНТЕР – МЕХАНИКА има широк спектар производа и процесне опреме у термо-енергетици, пољомеханизацији, бродоградњи, производи машинске резервне делове и склопове, спортску опрему и опрему за дечија игралишта и паркове.
Производна делатност предузећа Интер-Механика доо данас је организована у три целине односно на три локације : Смедереву, Скореновцу, и трећа, новоотворена локација на коју су веома поносни , је погон за ремонт вагона на локацији стара Железара.
Како би квалитетније одговорили на захтеве својих купаца предузеће је увело стандарде и добило цертификате који отварају врата иностраног тржишта.
У предузећу Интер механика стално запослено 60 радника, а госпођа Ружица Ђурђевић је добитница  више угледних  друштвених признања.



Плакета Бизнис Дама 2011. – Јасмина Радивојевић, фирма А.М.Р. из Параћина

Плакета „Бизнис дама“ отишла је у руке и Јасмини Радивојевић, директорки  фирме А.М.Р. д.о.о. из Параћина, у оквиру које више него успешно послују Хотел Петрус и етно село.
Хотел “ПетруС”, смештен у срцу Параћина представља спој модерног угоститељства са могућношћу уживања у чарима етно туризма  отворен је давне 1981., а својим јединственом дизајном убрзо је постао заштитни знак Параћина као и главно место свих културних дешавања.
Јасмина Радивојевић, је свој успешан пут кроз путеве српског бизниса почела јос почетком деведесетих година, кренувши од мале продавнице, преко приватне фирме у форми великопродаје прехране, куцне хемије и робе сироке потрошње, која се водјена успешном и чврстом руком ове изузетне даме ширила муњевитом брзином да би крајем деведесетих имала око 600 радника и своје великопродајне објекте у Зајечару, Параћину, Нишу, Крушевцу... Други смер развоја ове фирме исао је у правцу трговине нафтом и нафтних деривата на велико и мало, тако да је фирма поседовала две модерно опремљене бензинске станице у Зајечару и Нишу. Док је водила прегломазну и компликовану мрезу великопродаја и млопродаја, овој зени изузетне енергије угоститељство је била парарелна пословна активност, која јој је слузила за релаксацију од напорног и стресног посла трговине, као подијум за реализовање сопствене креатиности и изразавања топлог гостопримства и љубазности које свака дама има уткано у своју личност. Полако овај је ’’споредни бизнис’’ све више освајао срце ове жене и све већи простор у пословању породичне фирме, тако да је данас остао једини и достигао неслућене висине. Креатвност ниије изостала ни на овом пољу, па се она у домену смештаја испољава кроз организовање додатних активности гостију хотела, као и многи други иновативни и креативни програми у области  у којој фирма послује.


Креативне даме 2011.
Ценећи успех дама које су од своје креативности направиле бизнис, жири Клуба привредних новинара је одлучио да признање “Креативна дама 2011.” добију: Горица Поповић, глумица ,продуценткиња и редитељка, чија посвећеност традиционалним ручним радовима доприноси очувању српске традиције; Весна Дедић, новинарка која је однедавно И у књижевним водама И чија су два романа бестселери у српским књижарама; Александра Савић, ПР Природњачког музеја у Београду, за допринос очувању аутохтоних сорти воћа; Снежана Дивац, председница хуманитарне организације Дивац-за хуманитарни рад; даме из ансамбла МО “Станислав Бинички”; Маја Милош, млада режисерка, која је својим дебитантским остварењем “Клип”  освојила награду за најбољи филм на Интернационалном филмском фестивал у Ротердаму.


Горица Поповић, глумица

Горица Поповић дама која заузима сам врх српског глумишта ,своје глимачко умеће исказала је запаженим улогама у позоришту,на филму И телевизији.
Од 1982. године Горица Поповић је стална чланица ансамбла београдског Атељеа 212. На филму је дебитовала улогом новинарке у "Мирису пољског цвећа"(1977) , београдског редитеља Срђана Карановића. Већ за прву већу улогу, девојке која сумња у љубав свог младића, у "Националној класи" (1979) Горана Марковића, награђена је на националном фестивалу у Пули Златном ареном.
Упоредо са глумачком каријером, Горица Поповић се бавила и певањем. Била је члаица вокално-инструменталног састава "Сунцокрети".
На фестивалу у Нишу три пута је награђена наградом Царица Теодора, а у фебруару ове године добила је Прстен Јоакима Вујића. Награда јој је додељена за “изузетан допринос развоју театра и за афирмацију његовог угледа у земљи и иностранству”.
Осим што је врхунска глумица, Горица се доказала и као,  редитељка, костимографкиња и сценографкиња у ауторској представи “Звездарске звездице” И остварењима “Брод плови за Београд”, “Ију, поплава”, “Изволте сличицу”, “Госпођа Милихпрот”… Поред свега тога глумачког ангажмана , Горица се бави ставарањем одевних предмета техникама старих заната. Она  сама кроји своје већ далеко познате сукње, хаљине, шалове… Ова мала ремек дела руком рађена, неколико пута је представила и на изложбама  .Свој допринос култури, глуми и уметности ова креативна дама доживљава као нешто сасвим природно, јер, како је једном изјавила сматра да су “развијање културе, препознавање и неговање културних потреба код људи, посебно дугорочније гледано, веома битни.”
Поводом свог ласкавог признања, Горица је изјавила: „Ја сам у једном добром друштву, то су успешне жене из различитих области и то што су обратили пажњу на оно што радим И подржали све то ми заиста годи да су. Морам да признам да се нисам одрекла много ствари И, у томе јесте лепота- што ја заправо све то радим из неког великог уживања”.


Весна Дедић, новинарка и  књижевница

Весна Дедић кеже да јој је, као жени која се бави мушким послом је целог живота, “најлепше што у овој награди постоји реч дама.
“Мени јако важно да останем женствена и да некако остављам утисак даме и зато волим ову награду”, истакла је ова креативна дама.
Весна Дедић је дама која је своју креативност  доказала и на пољу новинарства, и на пољу  књижевности… Са  емисијом која има дугогодишњу традицију, два бестселера И трећим у припреми, за Весну се, с пуним правом, може рећи да је креативна дама која је обележила претходну, али  и  неке раније године…
 Сама каже да је “таленат за јавно приказивање“ исказивала од раног детињства пишући “текстиће” за дечије новине и преко рада у омладинској  емисији тадшњег Радио Титограда. После  кратког ангажмана на Студију Б  Весна долази на РТС, у редакцију Београдског програма.  
Популарна емисија „Балканском улицом“  коју Весна Дедић  уредјује и води,  са емитовањем почињу 2003., на Бадње вече, а први саговорник био је Матија Бећковић. Ипак њена реализација није започела на телевизији, већ писањем мини-портрета за “Политику”, и касније “Профил”, који су обједињени и објављени у књизи под насловом “Мушкарци деведесетих-да ли си слободан вечерас”. Кроз “Балканску” је до сада прошло више од 350 саговорника.  Госпођа Дедић се  2010. године  окушала као писац и својим дебитантским романом “Заувек у срцу” постила огроман успех. Уследио је други роман-“Сунце мени, сунце теби” . Њени бестселери су прича о љубави, јер ауторка тврди да од љубави важније теме нема.


Александра Савић, ПР Природњачког музеја у Београду
МР Александра Савић, ПР менаџерка природњачког музеја у Београду, покушава да повеже заштиту природног и културног наслеђа, научна истраживања на пољу биологије и екологије, и односе с јавношћу, у циљу што квалитетније промоције наше природне баштине.
Тренутно је докторанткиња треће године Биолошког факултета у Београду, на Катедри за примењену и експерименталну ботанику. Запослена је у Природњачком музеју у Београду од 2003. године.
Александра је основала ботаничку Збирку воћа у Природњачком музеју 2005. године, у оквиру које проучава аутохтоно воће Србије.
Неколико година за редом Александра обилази српска села и домаћинства ,разговара са домаћинима, узима узорке воћа, гранчице, плодове, фотографије и податке смешта у збирку. Резултат тога је база података о биодиверзитету аутохтоних и одомаћених врста воћа које броји 1500 хербарских табака, преко 1000 фотографија и фоно записа разговора са мештанима. Овом збирком обједињен је концепт природног, културног, материјалног и нематеријалног наслеђа у оквиру превентивне заштите старих воћних врста Шумадије и Србије.
Александра је чланица  многих струковних организација. Ради на побољшању рада ПР професионалаца у музејима, њиховом умрежавању и подизању квалитета знања у струци.  


Даме из ансамбла Министарства одбране, „Станислав Бинички“

Кажу,  живот  без музике би био грешка. Вођене овом фиизофијом  чланице из оркестра  “Станислав Бинички”   са својим колегама  музичарима годинама су предане стварању, извођењу и очувању инспиративних мелодија, које путем њихових инструмената постају магија предодређена да траје…
Ансамбл “Станислав Бинички” има дугу традицију- Давне 1899.године формиран је наредбом краља Александра И Обреновића први  симфонијски "Београдски војни оркестар". Један од његових утемељивача био је композитор Станислав Бинички, који је те године, као диригент, стао на чело "Београдског војног оркестра", претече данашњег Уметничког ансамбла Министарства одбране. За разлику од првобитног састава оркестра који су чинили искључиво мушкарци, после Другог светског рата (1947.г.) у оркестар је примељена и прва жена.  Данас Ансамбл броји 9 жена  , девет креативних дама а то су:  Татјана Сучин;  Горана Омцикус; Мирјана Вукадиновић ,   Биљана Петровић, Натаса Милосевић, Ивана Сремац Стојановић; Драгана Милегић; Сања Радић
и  Јелена Радујковић.
Војном терминологијом речено , њихово најјаче оружје је изузетно бројан и разноврстан репертоар мелодија, високообразовани кадар и професионализам . Чланице овог ансамбла су у вишедеценијској каријери посетиле више од 50 земаља.  Начелник овог оркестра потпуковник Станислав Стојиљковић   каже да с у “једини ансамбл са ових простора који може да изведе све композиције које су написане у нотном материјалу“.  Ансамбл „Станислав Бинички“ успешно сарадјује  са  нашим познатим оперским звездама и извођачима популарне народне и забавне музике.   Учествовали су и на   многобројним музичко-сценским  свечаностима и
фестивалима: БЕМУС, БЕЛЕФ, Мокрањчеви дани, Дубровачке летње игре,  и др.
Ансабл “Станислав Бинички”  издао три ЦД-а са најлепсим српским маршевима и колима, изворним народним песмама и  бисерима староградске музике.



Маја Милош, редитељка

Пре нешто мање од месец дана, млада режисерка Маја Милош  је на филмском фестивалу у Ротердаму заблистала и, својим првенцем – филм “Клип”, освојила чак две награде.  У њене руке је стигао “Тигар”, за најбољи филм, а награђена је и од холандске критике.Ова млада дама дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду, одсек Филмска и ТВ режија 2008. године.  Први дугометражни играни филм сн